Bigu
Neki ljudi su izneli pitanje bigua. Pojava bigua postoji ne samo u krugovima kultivatora, već i kod dosta ljudi u celokupnom ljudskom društvu. Postoje ljudi koji ne jedu niti piju nekoliko godina, ili preko decenije, a ipak dobro žive. Neki pominju bigu kao indikator određenog nivoa, drugi kažu da je bigu znak da se telo pročišćava, a ima i onih koji tvrde i da je to deo procesa kultivacije na visokom nivou.
Zapravo, nije ništa od ovog. O čemu se, onda, radi? Bigu se zapravo odnosi na poseban metod kultivacije koji ljudi koriste u specifičnom okruženju. Pod kojim okolnostima se upražnjava? U drevnoj Kini, posebno pre uspostavljanja religija, mnogi praktikanti upražnjavali su jedan oblik tajne, usamljeničke kultivacije u udaljenim planinama, ili pećinama daleko od ljudskih naseobina. Kad bi se odlučili za ovako nešto, javio bi se problem snabdevanja hranom. Onaj ko ne bi koristio bigu metod, ne bi uopšte mogao da se kultiviše, i umro bi od gladi i žeđi. Idući od Čonkinga do Vuhana da predajem Fa, pošao sam brodom koji je plovio istočno, rekom Jangce. Na središnjem delu planina, na obe strane Tri klanca, video sam pećine; mnoge poznate planine imaju ovako nešto. U prošlosti bi praktikant, nakon što se pomoću konopa popne do pećine, presekao konop i ostao da se kultiviše u pećini. Ako ne bio uspeo u kultivaciji, umro bi u njoj. Bez vode i hrane, samo pod ovim posebnim okolnostima, pribegavalo se ovom konkretnom metodu kultivacije.
Mnoge prakse su prošle kroz ovaj nasleđeni proces, pa stoga uključuju bigu. Ali mnoge prakse ne uključuju bigu, a to važi za većinu praksi, danas obznanjenih. Rekli smo da u kultivaciji treba biti jednostran, i da ne treba raditi sve na šta nas navode naše ljudske želje. Ti bi mogao pomisliti da je bigu dobar i poželeti da i to upražnjavaš. Šta će ti bigu? Neki misle da je dobar, pa postanu radoznali, a možda misle i to da su njihove veštine dovoljno dobre da se na ovaj način mogu pokazati – motivi su razni. Čak i kad se ovaj metod koristi u kultivaciji, čovek je prinuđen da troši sopstvenu energiju da bi održao svoje fizičko telo, pa je gubitak veći nego dobitak. Poznato je da su ljudima, naročito posle zasnivanja religija, donosili hranu i čaj dok su sedeli u transu, ili u manastirskoj ćeliji. Bigu nije bio uključen. Posebno, mi izvodimo kultivaciju usred društva svakodnevnih ljudi i ovaj metod uopšte nema razloga da upotrebljavate. Osim toga, ako se on u vašoj školi ne upražnjava, ne treba da ga upražnjavate po sopstvenoj volji. Ako, međutim, zaista želite bigu, samo napred. Koliko ja znam, obično kad učitelj predaje na visokom nivou, istinski vodeći svog učenika, ako u njegovoj školi postoji bigu, onda može nastati ova pojava. Ipak se ne može promovisati u javnosti; obično se jedan učenik odvodi da vežba u tajnosti i samoći.
Danas ima i čigong–majstora koji predaju bigu. Da li je nekom uspelo? Na kraju nije nikom. Ko je uspeo? Video sam mnoge ljude koji su završili u bolnicama, i dosta ugroženih života. Zašto se onda to dešava? Zar ne postoji bigu? Da, postoji. Ali ima jedna stvar: nikome nije dozvoljeno da po sopstvenoj volji narušava stanje našeg običnog ljudskog društva – ono se ne sme remetiti. Da ne pominjem šta bi bilo sa celom zemljom, kad toliko ljudi ne bi moralo da jede i pije - reći ću da kad samo oni u području Čangčuna ne bi jeli i pili, sve bi bilo mnogo lakše! Ne bismo morali da razmišljamo o pripremi obroka. Seljaci u znoju obrađuju polja, a ovako više niko ne bi morao da jede. To bi u mnogom olakšalo stvari, jer bi ljudi samo radili, bez potrebe da se hrane. Kako bi se takvo nešto moglo dopustiti? Zar bi to bilo ljudsko društvo? To je definitivno zabranjeno - smetnja ovolikih razmera u ljudskom društvu neće se dozvoliti.
Mnogi životi su ugroženi kad neki čigong–majstori podučavaju biguu. Neki ljudi su naprosto vezani za težnju biguu, i te vezanosti ne mogu da se oslobode, kao ni mnogih drugih vezanosti svakodnevnog čoveka. Takvoj osobi će, kad ugleda neku ukusnu hranu, poći voda na usta. Kad se ova želja javi, osoba ne može da se kontroliše, i nestrpljiva je da pojede hranu. Kad joj se javi apetit, ona će želeti da jede - u suprotnom će biti gladna. Međutim, ako bude jela, povratiće. Pošto ne može da jede, postaće veoma nervozna i prilično prestrašena. Mnogi završavaju u bolnicama, i mnogima život zaista biva ugrožen. Ima onih koji dolaze da me potraže i zamole da se pobrinem za ovakve slučajeve, a ja za to nisam voljan. Neki čigong–majstori su naprosto neodgovorni. Niko nije voljan da umesto njih rešava ove probleme.
Šta više, ako povodom upražnjavanja bigua uđeš u problem, nije li to rezultat tvoje težnje? Kažemo da ova pojava postoji, ali to nije takozvano „stanje na visokom nivou”, niti takozvana „posebna reakcija”, već samo metod koji se koristi pod posebnim okolnostima, pa se ne može promovisati na širokoj osnovi. Jedan broj ljudi teži biguu, klasifikujući ga na takozvani bigu i polu–bigu, rangirajući ga po nivoima. Neki tvrde da im je neophodna samo voda, dok drugi tvrde da im treba samo voće. Sve ovo je tobožnji bigu i s vremenom, svi oni bivaju osuđeni na neuspeh. Pravi praktikant ostaje u pećini bez hrane i vode – to je pravi bigu.
Krađa čija
Kad se pomene krađa čija, neki ljudi preblede od straha i postaju suviše uplašeni da bi vežbali čigong. Zbog glasina o fenomenu kultivacione poremećenosti, krađi čija i sličnom, u zajednici kultivatora mnogi se plaše da vežbaju čigong i da se približe čigongu. Da nema ovakvih predubeđenja, možda bi više ljudi vežbalo čigong. Ipak ima čigong–majstora sa slabim šinšingom, koji posebno podučavaju ovakvim stvarima. Ovo unosi zbrku u krugove kultivatora. U stvarnosti, to nije toliko užasno kako oni opisuju. Rekli smo da je či samo či, iako ga možete zvati „mešani primordijalni či”, ovaj či, ili onaj či. Dok god nečije telo ima či, taj je na nivou lečenja bolesti i održavanja zdravlja, i još ne važi za praktikanta. Dok god ima či, to znači da njegovo telo još nije dostiglo visok stepen pročišćenja, pa još uvek ima patogeni či – ovo je sigurno. Osoba koja krade či, takođe je na nivou čija. Koji bi među našim praktikantima želeo taj nečisti či? Či u telu nekog ko nije praktikant prilično je nečist, mada kroz vežbu čigonga može postati svetliji. Na mestu gde postoji zdravstveni problem, ukazuju se grozdovi crne materije velike gustine. Nastavljanjem vežbanja, ako je čovek na putu zalečenja bolesti i potpunog ozdravljenja, njegov či će postepeno požuteti. Ako dalje nastavi da vežba, bolest će zaista biti izlečena, a nestaće i njegov či. Tada će dospeti u stanje Mlečno–belog tela.
Ovo znači da kad se ima či – i dalje se ima bolest. Mi smo praktikanti – šta će nam či u našoj praksi? Naša tela moraju se iščistiti – šta će nam taj nečisti či? Definitivno nam ne treba. Onaj ko želi či je i dalje na nivou čija. Budući da je na tom nivou čija, pošto nema odgovarajuću moć, on ne može da razlikuje dobar či od lošeg čija. On ti ne može oduzeti pravi či iz dantijana tvoga tela, jer primarni či može ukloniti samo neko sa moćima na visokom nivou. Što se tiče nečistog čija u tvom telu, neka ga ukrade – ništa naročito. Za vreme vežbi, ako želim da se napunim čijem, moj stomak će ga biti pun malo pošto na to pomislim.
Tao–škola uči stojećoj vežbi Tijanci džuang , dok Buda–škola uči sipanje čija u vrh glave. U univerzumu ima dovoljno čija da se njim možeš puniti svakodnevno. Dok su tačke laogong i baihui otvorene, možeš se preko ruku puniti čijem, fokusirajući se na dantijan. Za kratko vreme ćeš bit pun. Koliko god da si napunjen čijem, koja je korist od toga? Neki koji su puno radili na čiju, osećaju kao da su im prsti i tela naduti. Kad drugi nalete na nekog ovakvog, osećaju polje oko njega: „O, izgleda da ti vežbanje dobro ide.” Rekao bih da ovo nije ništa. Gde ti je gong? Ovo je i dalje samo vežbanje čija, koji ne može zameniti gong, koliko god da ga ima. Cilj vežbanja čija je zamena čija iz sopstvenog tela dobrim čijem spolja, i čišćenje tela. Zašto bi neko akumulirao či? Na ovom nivou, bez ikakve fundamentalne promene, či i dalje nije gong. Bez obzira koliko si čija ukrao, i dalje si ništa drugo do velika vreća čija. Čemu on služi? On još nije transformisan u visoko–energetsku materiju. Čega onda imaš da se bojiš? Ako to zaista hoće, neka ti ukradu či.
Neka svi razmisle: Ako vaše telo ima či, ono ima bolest. Onda, ako vam neko ukrade či, nije li takođe ukrao vaš patogeni či? On uopšte ne može da razlikuje ove stvari, jer onaj koji želi či je na nivou čija, i nema nikakve moći. Osobi koja ima gong ne treba či – to je sigurno. Ako ne verujete, možemo izvesti eksperiment. Ako neko zaista želi vaš či, možete sedeti skrštenih ruku, dopuštajući mu da ga ukrade. Dok vam iza leđa krade či, možete se fokusirati na punjenje čija iz univerzuma. Videćete kako je ovo dobro, jer će ubrzati čišćenje vašeg tela, pošto nećete morati da punite i praznite svoje telo čijem. Pošto ima lošu nameru i krade od drugih, iako je ukrao nešto što nije dobro, on je ipak počinio i nešto zbog čega se gubi de. Zato će vam dati de. Na ovaj način nastaje kolo: dok vam ovde uzima či, tamo vam daje de. Osoba koja krade či ne zna ovo – kad bi znala, ne bi se usudila!
Svi ti ljudi koji kradu či postanu modri u licu, svi su takvi. Mnogi koji dolaze u parkove da rade čigong vežbe očekuju da se izleče, imajući svakojake bolesti. Kad neko leči bolest, on mora pokušati da isprazni patogeni či, ali onaj koji krade či ga ne odstranjuje, i sakuplja na celo telo sve vrste patogenog čija. Njemu telo tamni čak i iznutra. Pošto stalno gubi de, on i spolja tamni. Sa velikim poljem karme i velikim gubitkom de, on će pocrneti i spolja i iznutra. Kad bi osoba koja krade či znala kakve promene doživljava njeno telo, i shvatala da čineći ovako nešto glupo drugima daje de, ona to više ne bi radila.
Neki ljudi precenjuju značaj čija: „I da se nalaziš u Americi, mogao bi primiti či koji ja odašiljem.” „Mogao bi stajati s druge strane zida, i primio bi či koji ja emitujem.” Neki ljudi su vrlo osetljivi, pa osećaju kad se emituje či. Ali či ne putuje ovom dimenzijom – on putuje drugom dimenzijom, gde tog zida nema. Zašto ništa ne možete da osetite kad čigong–majstor emituje či na otvorenom prostoru? Jer u drugoj dimenziji postoji prepreka. Zato či nema moć prodiranja kako ljudi opisuju.
Ono što stvarno deluje je gong. Kad praktikant može da emituje gong, on više nema nikakav či i može da zrači visoko–energetsku materiju, koju Treće oko vidi u formi svetlosti. Kad dosegne drugu osobu, ova oseća toplotu; svakodnevni čovek se može kontrolisati na ovaj način. Bez obzira, ne može u potpunosti da dostigne cilj lečenja bolesti, jer ima samo efekat potiskivanja. Da bi se bolest zaista izlečila, potrebne su natprirodne moći. Za svaku bolest postoji specifična natprirodna moć. Na ekstremno mikroskopskom nivou svaka mikro čestica gonga poprima tvoj sopstveni lik. On prepoznaje ljude i ima sopstvenu inteligenciju, jer predstavlja visoko–energetsku materiju. Ako ga neko ukrade, kako može da ostane kod njega? Neće ostati tamo i ne može se postaviti tamo, jer nije vlasništvo onog koji ga je ukrao. Pošto razviju gong, sve prave praktikante paze njihovi učitelji. Tvoj učitelj pazi šta radiš. Kad od nekog pokušaš da oduzmeš nešto, to ni njegov učitelj neće dozvoliti.
Sakupljanje čija
U predavanju kultivacije na visokim nivoima, krađa čija i sakupljanje čija nisu pitanja kod kojih ćemo pružati ikakvu pomoć. Pominjem ih jer želim da obnovim reputaciju kultivacije i učinim ponešto dobro. Zato razotkrivam lošu pojavu, o kojoj niko u prošlosti nije pričao. Želim da ste svi upoznati sa ovim, kako neki ne bi bez prestanka činili loše stvari, kao i da se neki, koji ne znaju istinu o čigongu, ne bi plašili čim se o ovome povede reč.
Puno je čija u univerzumu. Neki pominju nebeski jang či i zemaljski jin či. Kako si ti, između ostalog, element univerzuma, možeš slobodno sakupljati či. Ali neki ne sakupljaju či iz univerzuma, već su se specijalizovali da uče ljude kako da sakupljaju či iz biljaka. Čak su sabrali svoje takozvane nalaze: „Či topole je beo, či bora je žut; skupljaš ga na taj-i-taj način, u to-i-to vreme, itd...“ Neko će i ovo tvrditi: „Ispred kuće je bilo drvo. Uvenulo je pošto sam sakupio njegov či.” Kakva je to sposobnost? Nije li to loš postupak? Svima je poznato da kad se zaista kultivišemo, mi želimo pozitivne poruke i saobražavanje sa prirodom univerzuma. Zar ne treba da praktikujemo Šan? Da bismo se asimilovali prirodi univerzuma, Džen–Šan–Ren, moramo praktikovati Šan. Ako stalno loše postupaš, kako ćeš povećati svoj gong? Kako da se izleče tvoje bolesti? Nije li to suprotno onom što naši praktikanti treba da rade? I to je ubijanje života i vršenje rđavih dela! Neko će reći: „Što se više govori o ovom, sve manje razumem – ubijanje životinje je oduzimanje života, a i ubijanje biljke takođe je oduzimanje života.” Ali to je istina. U budizmu se priča o samsari. Tokom samsare, možda si se reinkarnirao u biljku - tako se kaže u budizmu. Ovde ne govorimo na takav način, ali svima kažemo da i drveće predstavlja život. Ne samo da predstavlja život, već ima misaone aktivnosti na veoma visokom nivou.
Na primer, u Americi postoji jedan čovek, specijalista za elektronska istraživanja, koji podučava ljude upotrebi detektora laži. Jednog dana je dobio ideju, pa je priključio obe elektrode detektora laži na jednu agavu, i zalio je. Nakon ovog je primetio da je olovka detektora laži brzo iscrtala krivu. Ova kriva bila je identična onoj koju proizvodi ljudski mozak u trenutku uzbuđenja, ili sreće. U tom času bio je šokiran: kako biljka može imati osećanja? Došlo mu je da izađe na ulicu i poviče: „Biljke imaju osećanja!” Prosvetljen ovim događajem, nastavio je da vrši istraživanja u ovoj oblasti, izvodeći mnoge eksperimente.
Jednom je stavio dve biljke jednu pored druge i zamolio svog studenta da pred jednom biljkom zgazi drugu. Zatim je drugu biljku odneo u sobu i priključio je na detektor laži. Zamolio je pet studenata da jedno po jedno uđu u prostoriju. Biljka nije imala reakciju kad je ušlo prvo četvoro studenata. Kad je peti student, koji je uništio onu biljku, kročio u sobu, i pre nego što će prići biljci, kriva je brzo opisala stanje koje nastaje samo kad je neko uplašen. Bio je zaista šokiran! Ovaj događaj implicira vrlo važno pitanje: Uvek smo verovali da ljudsko biće predstavlja život na visokom nivou, sa čulima sposobnim da raspoznaju stvari, i mozgom sposobnim da analizira stvari. Kako jedna biljka može da raspoznaje? Zar ovo ne pokazuje da i ona ima čulne organe? Ranije, kad bi neko rekao da biljke imaju organe čula, da misle, osećaju i da mogu da prepoznaju ljude, bio bi proglašen za praznovernog. Povrh svega ovog, izgleda da su biljke u nekim aspektima premašile današnje ljude.
Jednog dana je priključio biljku na detektor laži, razmišljajući: „Koji sad eksperiment da izvedem? Hajde da joj spalim listove da vidim kako reaguje.” Nakon ove pomisli, i pre nego što će listovi biti spaljeni, kriva je odjednom skočila, opisujući oblik kao kad neko zove u pomoć. Ova nad–čulna funkcija se nekad zvala čitanje misli – to je skrivena ljudska funkcija i urođena moć. Ali danas je ljudska vrsta iskvarena. Da bi povratio ove funkcije, moraš se kultivisati od samog početka, vraćajući se prvobitnom, pravom, sebi, ili svojoj prvobitnoj prirodi. Ipak ih biljka ima, pa zna šta ti je na umu. Zvuči nezamislivo, ali ovo je bio pravi naučni eksperiment. Ovaj čovek je izvodio različite eksperimente, uključujući testiranje sposobnosti upravljanja na daljinu. Kad su objavljeni, njegovi napisi su uzburkali ceo svet.
Botaničari iz raznih zemalja, uključujući tu i našu, započinju istraživanja na ovom polju. Više se to ne smatra praznoverjem. Prethodnog dana sam rekao da je ono što čovečanstvo danas prolazi, izumeva i otkriva dovoljno da promeni postojeće udžbenike. Zahvaljujući uticaju tradicionalističkog mentaliteta, međutim, ljudi imaju otpor da ovo prihvate. Pri tom nema nikog ko bi ove stvari sistematizovao.
U jednom parku na severoistoku Kine, zapazio sam drvored mrtvih borova. Niko ne zna koju vrstu čigonga su tu ljudi vežbali: oni bi se valjali po zemlji, da bi potom rukama skupljali či na jedan način, a nogama na drugi. Ubrzo su svi borovi požuteli i osušili se. Je li to što su učinili dobro ili loše delo? Iz perspektive nas praktikanata, to predstavlja ubijanje života. Ti si praktikant. Stoga, da bi se postepeno asimilovao prirodi univerzuma i oslobodio se tih tvojih loših stvari, moraš biti dobar čovek. Ovo ne predstavlja dobro delo, čak ni iz perspektive svakodnevnog čoveka. To je uništavanje javne svojine, sabotaža zelene površine i ekološke ravnoteže. U univerzumu ima puno čija, možeš ga skupljati koliko hoćeš. Neki ljudi imaju puno energije. Pošto vežbom dostignu određeni nivo, oni jednim zamahom ruke mogu da sakupe či iz biljaka na velikoj površini. Ipak je to samo či; koliko god da ga sakupiš, čemu služi? Kad neki idu u park, oni ne rade ništa drugo. Jedan reče: „Ja nemam potreba za čigongom. Dovoljno je da u šetnji sakupim či, i moje vežbe su gotove. Rezultat je isti ako samo uzmeš či.” Oni misle da je či isto što i gong. Kad drugi ljudi dođu u blizinu ovakvog čoveka, osete jezu. Nije li či u biljkama jin prirode? Praktikant mora održavati ravnotežu jina i janga. I pored toga što mu telo miriše na borovu smolu, ovaj čovek i dalje misli da dobro napreduje u svojoj praksi.
Svako ko vežba kultivaciju dobiće gong
Vrlo je bitno pitanje ko vežba, a ko dobija gong. Kad me pitaju za prednosti Falun Dafe, ja kažem da Falun Dafa omogućava da gong kultiviše praktikanta, čime se smanjuje vreme potrebno za vežbu. Ovo rešava problem nedostatka vremena za vežbu, budući da se praktikant kultiviše sve vreme. Istovremeno, mi istinski kultivišemo um i telo. Naša fizička tela prolaze velike promene. Falun Dafa ima još jednu prednost, najveću, koju do sada nisam pominjao – tek danas je otkrivamo. Kako uključuje važno pitanje od istorijskog značaja, i ima velik uticaj na krugove kultivatora, niko u istoriji nije se usudio da ga razotkrije, niti je ikome bilo dozvoljeno da to učini. Ja, ipak, nemam drugog izbora nego da obznanim ovo.
Neki učenici kažu: „Svaka rečenica koju učitelj Li Hondži izgovori je nebeska tajna i odavanje nebeskih tajni.” Mi, međutim, istinski vodimo ljude na visoke nivoe, što radimo da bi ih spasili. Mi moramo biti odgovorni prema vama, mi smo u stanju da ponesemo odgovornost, i zato ovo ne predstavlja odavanje nebeskih tajni. Ako se o ovome priča neodgovorno, to je odavanje nebeskih tajni. Danas ćemo obznaniti princip po kome gong dobija onaj ko se kultiviše. Kako ja vidim stvari, sve prakse koje danas postoje – uključujući prakse koje su kroz istoriju postojale u Buda–školi, Tao–školi i Čimen–školi – odgajaju sporednu dušu (fu juenšen), pa je sporedna duša ta koja dobija gong. Glavna duša koju ovde pominjemo odnosi se na naše sopstveno ja. Čovek treba da bude svestan onog što misli ili radi – to je njegovo pravo ja. Ali vi nemate pojma šta vaša sporedna duša radi. Iako ste ti i tvoja sporedna duša istovremeno rođeni, sa istim imenom, istim likom, i upravljate istim telom, ona ne predstavlja tebe u strogom smislu.
U univerzumu postoji princip po kom dobija onaj koji gubi. Onaj ko vežba kultivaciju, dobija gong. Kroz istoriju, sve škole su učile ljude da za vreme vežbe budu u transu, i da ne treba razmišljati ni o čemu. Tako treba da se bude u dubokom transu dok se, na kraju, ne izgubi svesnost. Neki ljudi sede u meditaciji po tri sata, kao da je prošao samo tren. Drugi se ovakvoj osobi dive zbog sposobnosti da bude u transu. Da li ona zaista vežba? Ona sama to ne zna. Konkretno, Tao–škola uči da šišen umire, a rađa se prvobitna duša. Ono na šta se šišen odnosi mi zovemo „glavna duša”, dok je prvobitna duša kod nas „sporedna duša”. Kad tvoja šišen zaista umre, tada si zapravo mrtav, i više nemaš glavnu dušu. Neko iz jedne druge prakse me je upitao: „Učitelju, kad vežbam, ne mogu da prepoznam nikog od ukućana.” A neko drugi mi je rekao: „Ja neću da vežbam kao drugi, rano ujutru ili kasno uveče. Kad se vratim kući, ja legnem na kauč i vežbam tako što izađem iz sebe. Dok ležim, ja sebe posmatram dok vežbam.” Jako mi je žao zbog ovog, ali istovremeno mi i nije žao.
Zašto spasavaju sporednu dušu (fu juenšen)? Lu Dongbin je jednom izjavio: „Radije bih spasao životinju nego ljudsko biće.” Zaista, ljudima je jako teško da dođu do spoznaje, jer svakodnevni ljudi su izgubljeni u iluziji običnog sveta. Sa praktičnim koristima pred njima, oni nisu u stanju da se oslobode vezanosti. Ako ne verujete, samo gledajte kako će se neki, kad se ovo predavanje završi, ponovo pretvoriti u svakodnevne ljude, i ako ih neko uvredi ili im stane na put, oni se s tim neće pomiriti. Nakon nekog vremena prestaće da smatraju sebe praktikantima. U istoriji je bilo mnogo kultivatora koji su nešto shvatili: ljudska bića jako je teško spasiti. To je zato što su im glavne duše preko mere izgubljene. Neki ljudi imaju dobru sposobnost poimanja, pa će shvatiti odmah, čak i posle nagoveštaja. Neki ti neće verovati šta god da im kažeš. Misle da pričaš bajke. Mi toliko govorimo o odgajanju šinšinga, a neki se ipak ponašaju kao obično, čim se nađu u svakodnevnici. Misle da su konkretne, opipljive koristi unutar njihovog domašaja praktične, i stoga im teže. Fa koji objašnjava Učitelj takođe zvuči razumno, ali se ne može slediti. Glavnu dušu čoveka je najteže spasiti, dok sporedna duša vidi prizore iz drugih dimenzija. Zato ovi misle: „Što bih spasavao tvoju glavnu dušu? Tvoja sporedna duša takođe predstavlja tebe – nije li isto ako nju spasim? Sve to si ti, pa je svejedno ko će dobiti – opet dobijaš ti.”
Dajte da vam konkretno opišem metode njihovih praksi. Onaj ko ima natprirodnu moć gledanja na daljinu, verovatno će videti sledeću scenu: Za vreme sedenja u meditaciji, čim uđeš u trans, neko s tvojim likom odjednom napušta tvoje telo. Ali ako probaš da napraviš razliku, gde je tvoje pravo ja? Ti sediš tačno tu. Onog kog si video kako ti napušta telo, učitelj uzima pod svoje da vežbaju kultivaciju u dimenziji koju je učitelj transformisao. Ona može biti u formi prošlog društva, sadašnjeg društva, ili društva iz druge dimenzije. Ova osoba će biti podučavana kako da vežba, i jedan do dva sata dnevno trpeće raznorazne poteškoće. Kad se osoba vrati sa vežbanja, i ti ćeš se probuditi iz transa. Ovako je kad si u stanju da vidiš.
Još je žalosnije kad se ne može videti. Takva osoba se budi nakon dva sata sedenja u transu, ništa ne znajući i ništa ne shvatajući. Neki ljudi spavaju dva ili tri sata i misle da su završili vežbe, a zapravo se u potpunosti prepuštaju drugima. Ovakva kultivacija se odvija sa prekidima, dnevnim sedenjem u meditaciji određeno vreme. U drugom metodu kultivacije, ovo se radi u jednom mahu. Svako je čuo za Bodidarmu, koji je sedeo devet godina ispred zida. U prošlosti je bilo puno sveštenika koji bi sedeli decenijama. Najduže, u istoriji zabeleženo vreme sedenja, je devedeset godina. Neki su sedeli i duže. Čak i sa debelim slojem prašine nagomilanim na kapcima i telom obraslim travom, nastavljali bi da sede. Ovo se ponegde uči i u Tao–školi. Zapravo, neke kultivacione metode Čimen–škole uče spavanju kao obliku vežbanja. Dešava se da čovek spava decenijama, bez izlaska iz stanja transa, ne budeći se. Ali ko ovde vežba? Sporedna duša izlazi da vežba. Ako je u stanju da vidi, čovek će videti učitelja kako mu vodi sporednu dušu da vežbaju. I sporedna duša može da ima puno karme, a učitelj nema moć da je svu eliminiše. Zato će učitelj reći: „Tu moraš naporno vežbati. Ja idem, i uskoro ću se vratiti. Čekaj me.”
Učitelj tačno zna šta će se desiti, ali ipak mora da postupi ovako. Onda dolazi demon da ga zaplaši, ili da ga, pretvoren u lepoticu, zavede – raznih stvari će tu biti. Demon shvata da ni najmanje nije uticao na njega. Ovo se dešava zato što je sporednoj duši relativno lakše da izvodi kultivaciju, jer zna istinu. U očaju, demon će pokušati da mu se osveti oduzimanjem života, i ubiće ga. Na ovaj način, dug je namiren. Posle smrti, sporedna duša se uzdiže kao dašak dima, da bi se ovaj put reinkarnirala u veoma siromašnoj porodici. Dete će od malih nogu početi da se muči, a kad bude sazrelo, učitelj će se vratiti. Naravno, dete ne može da ga prepozna. Pomoću natprirodnih moći, učitelj će mu otključati pamćenje, i on će se odjednom setiti svega. „Nije li ovo moj učitelj?” Učitelj će reći: „A sada je vreme da krenemo s vežbom.” I tako će mu učitelj, posle mnogo godina, preneti svoje učenje.
Prenevši mu učenje, učitelj će mu se ponovo obratiti: „I dalje imaš puno vezanosti, kojih se moraš osloboditi. Pođi da lutaš svetom.” Lutanje u ljudskom društvu je prilično mučenje: on je prinuđen da prosi hranu i susreće raznorazne ljude koji će ga ismejavati, vređati i iskorišćavati – susrešće se s raznim stvarima. Tretirajući sebe kao praktikanta, održavaće ravnotežu u odnosima sa drugima, uvek održavajući i popravljajući sopstveni šinšing, a iskušenja koja dolaze od raznih koristi koje postoje među običnim ljudima, neće ga doticati. Posle mnogo godina, vratiće se sa putešestvija, a učitelj će reći: „Već si dostigao Tao i završio kultivaciju. Ako nemaš ništa da obaviš, možeš se spakovati i spremiti za odlazak. Ako ti je nešto ostalo da obaviš, pođi da završiš taj posao svakodnevnog čoveka.” Nakon mnogo godina, sporedna duša se vraća. Po povratku sporedne duše, glavna duša izlazi iz stanja transa, i glavna svest se budi.
Ipak ova osoba zapravo nije izvodila kultivaciju – to je činila sporedna duša, tako da sporedna duša dobija gong. Ali i glavna duša se mučila. Na kraju krajeva, čovek je celu svoju mladost proveo sedeći, i njegov životni vek svakodnevnog čoveka je okončan. Znači, šta će se desiti? Probudivši se iz transa, on će misliti da je kroz vežbu razvio gong i stekao natprirodne moći. Ako želi da leči pacijenta, ili tako nešto, to će moći, jer će se sporedna duša potruditi da ga zadovolji. Pošto tog čoveka, na kraju krajeva, predstavlja glavna duša, ona upravlja telom i donosi odluke. Pored toga, on je tolike godine proveo sedeći, da mu je ovaj život prošao. Kad ovaj čovek umre, sporedna duša se uzdiže. Svako odlazi svojim putem. Prema budizmu, ovaj čovek nastavlja ciklus samsare. Pošto je u njegovom telu uspešno odgajeno veliko prosvetljeno biće, i on sam je akumulirao puno de. Šta će onda biti? U narednom životu mogao bi postati zvaničnik visokog ranga, ili zaraditi veliko bogatstvo. Samo ovako može biti. Nije li se, onda, uzalud kultivisao?
Uložili smo puno truda da se dobije dopuštenje da se artikuliše ovo pitanje. Razotkrio sam vam večitu misteriju – ovo je bila tajna nad tajnama koja se apsolutno nije smela odati. Ukazao sam vam na koren svih različitih praksi kultivacije kroz istoriju. Nisam li pomenuo da je ovo blisko povezano sa nekim stvarima koje se dešavaju vekovima? To su razlozi. Razmislite, u kojoj praksi ili školi se na ovaj način ne izvodi kultivacija? Kultivišeš se vredno radeći, ali ipak ne dobijaš gong – kakva šteta. Ko je za ovo kriv? Ljudska bića su toliko izgubljena da ne shvataju, bez obzira kakve nagoveštaje da dobiju. Ako im se nešto objasni sa višeg gledišta, nalaze da je to nezamislivo. Ako im se nešto objasni sa niskog gledišta, ne mogu da shvate ništa što je više. Čak i kad stvari objašnjavam na ovaj način, neki ipak žele da im lečim bolesti. Ja zaista ne znam šta da im kažem. Mi podučavamo kultivaciji, pa se možemo pobrinuti samo za one koji se kultivišu prema višim nivoima.
U našoj školi, gong dobija glavna svest. Hoće li glavna svest dobiti gong samo zato što mi tako kažemo? Ko daje dopuštenje? Ne ide to tako, jer postoje preduslovi koje treba ispuniti. Poznato je da se u našem metodu kultivacije ne klonimo kultivacije u ordinarnom društvu, niti izbegavamo konflikte, ili ih se klonimo. U ovako složenom okruženju svakodnevnih ljudi, treba da budeš razborit, svesno gubeći na polju sopstvenih interesa. Kad drugi ugroze ono što predstavlja tvoj interes, nećeš se nadmetati i boriti za njega kao drugi, a kad budu nailazile smetnje po tvoj šinšing, trpećeš gubitke. U ovoj teškoj sredini, ti ćeš moći da čeličiš svoju volju i popravljaš svoj šinšing. Izložen dejstvu različitih loših misli koje dolaze od svakodnevnih ljudi, moći ćeš da dosegneš iznad i izvan.
Neka svi razmisle: nisi li ti taj koji se svesno muči; nije li tvoja glavna duša ta koja se žrtvuje? Kad gubiš među svakodnevnim ljudima, ne gubiš li svesno? Onda ovaj gong treba da pripadne tebi, jer onaj koji gubi - dobija. Zato naša škola ne izbegava izvođenje kultivacije u ovako složenom okruženju svakodnevnih ljudi. To je zato što ćemo mi sami steći gong. Budući profesionalni praktikanti iz hramova, u svojoj kultivaciji će morati da lutaju među svakodnevnim ljudima.
Neki su pitali: „Zar danas i druge škole ne izvode kultivaciju među svakodnevnim ljudima?” Da, ali te škole promovišu lečenje i održavanje zdravlja. Jedini koji uče pravoj kultivaciji, koja vodi prema visokim nivoima, su oni koji uzimaju samo jednog učenika – niko to ne širi javno. Oni koji zaista uče svoje učenike, odvode ih da ih podučavaju u privatnosti. Tokom svih ovih godina, ko je o ovim stvarima govorio javno? Niko to nije radio. Naša škola podučava na ovaj način, jer to je način na koji mi izvodimo kultivaciju, i upravo način na koji stičemo gong. Istovremeno, naša škola daje postavlja u tebe stotine i hiljade stvari, a one se daju tvojoj glavnoj duši, da bi se omogućila da sam dođeš do gonga. Pomenuo sam da sam učinio nešto što nikad niko ranije nije učinio, i da sam otvorio najšira vrata. Neki ljudi shvataju ove moje reči, jer ovo što govorim zaista nije neshvatljivo. Ja sam navikao da od 100% onog što znam, kažem možda samo 10%, a vi ćete možda i tada misliti da se ja razmećem. Izrečeno, ipak, predstavlja samo sićušan deo. Zbog velike razlike među nivoima, ne mogu vam razotkriti nimalo Dafe sa viših nivoa.
U našoj školi se kultivacija izvodi na ovaj način, omogućujući ti da ti, sam, stekneš gong. Ovo je presedan od nastanka neba i zemlje – slobodno prekopajte po istoriji. Dobro je to što ćete sami steći gong, ali istovremeno je veoma teško. Usred složenog okruženja svakodnevnih ljudi i međuljudskih trvenja po pitanju šinšinga, možete se uzdići jako visoko – što je najteža stvar. Teško je u tom smislu što svesno treba da gubite sopstvene interese među svakodnevnim ljudima. Kad je ugroženo nešto kritično, da li vas to dotiče? Kad ste usred intriga među ljudima – da li vas to dotiče? Kad se vaši prijatelji ili članovi porodice muče – da li vas to dotiče? I kako merite ove stvari? Eto kako je teško biti praktikant! Neko mi je rekao: „Učitelju, dovoljno je biti dobar čovek među svakodnevnim ljudima. Ko će uspeti da se kultiviše?” Bio sam prilično razočaran kad sam ovo čuo. Ni reč mu nisam rekao. Ima raznih vrsta šinšinga. Čovek shvata koliko može, a onaj koji shvata, taj dobija.
Lao Ce je rekao: „Tao je put kojim se može ići, ali to nije običan put.” Tao ne bi bio toliko vredan kad bi bilo moguće pokupiti ga na ulici i uspeti u kultivaciji. Naša škola vas uči da kroz konflikte stičete gong. Zato u što većoj meri treba da se prilagođavamo svakodnevnim ljudima. U materijalnom smislu nećete biti naterani da išta zbilja izgubite, ali upravo ovde, u ovoj materijalnoj sredini, vi treba da unapredite svoj šinšing. To je ono što je pogodno. Naša škola je najpogodnija jer se možete kultivisati među svakodnevnim ljudima, bez potrebe da postanete monah tj. monahinja. Ali zbog ovoga je i najteža, jer se kultivacija odvija u komplikovanom okruženju svakodnevnice. Nadalje, zbog ovog je najbolja, jer omogućuje osobi da ona, sama, stekne gong. Ovo je najbitniji momenat u našoj školi kultivacije, a danas sam ga svima otkrio. Naravno, kad glavna duša dobije gong, dobije ga i sporedna duša. Zašto je ovako? Kad sve informacije, živa bića i ćelije u tvom telu dobijaju gong, svakako da ga dobija i sporedna duša - međutim, njen nivo gonga nikad neće biti kao tvoj. Ti si gospodar, a ona zaštitnik Fa.
Govoreći o ovome, nešto bih hteo da dodam. U krugovima kultivatora oduvek je bilo puno ljudi koji su nastojali da se kultivišu prema višim nivoima. Svuda su putovali i potrošili puno novca. Obišavši celu zemlju, nisu pronašli poznate učitelje. Biti poznat ne garantuje da neko zaista dobro poznaje stvari. Na kraju su prokrstarili zemlju uzduž i popreko, potrošivši puno para i truda ni za šta. Danas vam obznanjujemo ovaj veliki kultivacioni metod; ja vam ga stavljam pred vrata. Nadalje od vas zavisi možete li da se kultivišete i uspete. Ako možete, onda napred. Ako ne možete, ako niste sposobni da se kultivišete, od sada zaboravite na kultivaciju uopšte. Izuzev demona koji će vas obmanuti, niko drugi vas neće učiti, pa u buduće nećete moći da se kultivišete. Ako vas ja ne mogu spasiti, niko ne može. Zapravo, pronaći pravog učitelja ortodoksnog Fa teže je nego uspeti se na nebo; niko ne vodi računa o ovim stvarima. U Periodu kraja Darme, čak i vrlo visoki nivoi takođe su na Kraju Haosa. Niko se ne bavi svakodnevnim ljudima. Ovo je najpogodniji kultivacioni metod, koji se izvodi direktno u skladu sa prirodom univerzuma. To je najbrži, najdirektniji put, koji cilja pravo na ljudsko srce.
Nebesko kolo
U Tao–školi se uči o malom i velikom nebeskom kolu. Objasnićemo šta je to nebesko kolo. Nebesko kolo na koje obično mislimo predstavlja povezivanje dva energetska kanala: ren i du. Ovo nebesko kolo je površinsko nebesko kolo koje ne služi ničemu osim lečenju i održavanju zdravlja. Ono se zove malo nebesko kolo. Drugo nebesko kolo koje nije ni malo nebesko kolo ni veliko nebesko kolo, je jedan oblik nebeskog kola za izvođenje kultivacije u meditaciji. Startujući u unutrašnjosti tela, ono ide oko nivan tačke, kroz telo se spušta do dantijana, gde kruži i penje se. To je unutrašnja cirkulacija. Ovo je pravo nebesko kolo za kultivaciju u meditaciji. Kad se ovo nebesko kolo oformi, ono postaje veoma snažna energetska struja, koja preko jednog energetskog kanala pokreće stotine njih, otvarajući sve ostale energetske kanale. U Tao–školi se uči o nebeskom kolu, dok u budizmu ne. Šta se uči u budizmu? Kad je Šakjamuni predavao svoju Darmu, on nije objašnjavao kako se izvode vežbe, niti ih je bilo. Ipak njegova metoda takođe ima svoj sopstveni oblik transformacije. Kuda prolazi energetski kanal u budizmu? Počinje i prolazi kroz bahu tačku, a zatim se sa vrha glave spiralno razvija ka dole, na ovaj način pokrećući stotine energetskih kanala, i otvarajući ih.
Centralni energetski kanal u tantrističkoj religiji takođe služi ovoj svrsi. Neko će reći: „Centralni energetski kanal ne postoji. Kako onda u tantrizmu razvijaju centralni energetski kanal?” Zapravo, kad se svi energetski kanali u ljudskom telu saberu, ima ih preko deset hiljada. Oni se ukrštaju po horizontali i vertikali upravo kao krvni sudovi, po brojnosti čak nadmašujući krvne sudove; između unutrašnjih organa nema krvnih sudova, dok ima energetskih. Znači, polazeći od vrha glave, energetski kanali šaraju telom horizontalno i vertikalno. Možda inicijalno nisu pravi, pa ih zato otvaramo da bi se mogli spajati, postepeno ih proširujući, polako oformljujući prav energetski kanal. Ovaj energetski kanal će se koristiti kao osovina, koja rotira oko svoje ose, pogoneći nekoliko konceptualnih točkova u horizontalnu rotaciju. Njen zadatak je otvaranje svih energetskih kanala u telu.
Kultivacija u našem Falun Dafi izbegava upotrebu metoda jednog energetskog kanala koji pokreće stotine energetskih kanala. Od samog početka nama je potrebno da se otvore stotine energetskih kanala, koji sinhronizovano rade. Od samog starta mi vežbamo na jako visokom nivou, izbegavajući stvari sa niskog nivoa. Da bi se pomoću jednog energetskog kanala otvorile stotine energetskih kanala, nekom je nedovoljan jedan život. Neki ljudi se moraju kultivisati decenijama, i veoma je teško. U mnogim školama se smatra da jedan život nije dovoljan da bi se uspelo u kultivaciji. U kultivaciji na visokim nivoima ima puno praktikanata koji su u stanju da produže svoj životni vek. Zar oni ne kultivišu dugovečnost? Da bi se kultivisali, za šta im treba puno vremena, oni sebi produžavaju život.
Malo nebesko kolo služi pre svega za lečenje i poboljšanje zdravlja, dok veliko nebesko kolo služi za odgajanje gonga – onda kad neko istinski izvodi kultivaciju. Veliko nebesko kolo, na koje se misli u Tao–školi, nije tako moćno kao naše, koje istovremeno otvara stotine energetskih kanala. Pod funkcionisanjem velikog nebeskog kola u Tao–školi se podrazumeva rad nekoliko energetskih kanala koji se protežu od Tri jin i Tri jang kanala na rukama, do tabana na stopalima, kroz obe noge, do kose, i kroz celo telo – to je cirkulacija velikog nebeskog kola. Čim počne cirkulacija kroz veliko nebesko kolo, to je prava kultivacija. Zato neki čigong–majstori ne predaju veliko nebesko kolo, budući da ono što predaju pripada domenu lečenja i održavanja zdravlja. I neki drugi su pričali o velikom nebeskom kolu, ali oni ti ništa nisu postavili u telo, a sam ga ne možeš otvoriti. Bez instaliranog sistema, ako se samo oslanjaš na sopstvenu nameru, kako se može otvoriti? Možeš li ga otvoriti gimnastičkim vežbama? Kultivacija zavisi od individualnog napora, dok učitelj transformiše gong. Efekat nastaje samo kad ti se da interni mehanizam.
Kroz istoriju je Tao–škola smatrala ljudsko telo malim univerzumom - u njoj se veruje da je spoljašnjost univerzuma velika koliko i unutrašnjost, i da spoljašnjost izgleda isto kao unutrašnjost. Ovo se čini nezamislivo i nije ga lako razumeti. Ovaj univerzum je tako velik – kako se može porediti sa ljudskim telom? Ovo moramo naglasiti: Naša današnja fizika proučava elemente materije od molekula, atoma, elektrona, protona i kvarka, do neutrina, ali šta je sledeće u nizu? Koje su to ekstremno male čestice koje mikroskop više ne može da otkrije? Nije poznato. Zapravo, ono što je današnja fizika sposobna da pojmi, jednostavno je suviše daleko od najmanje čestice u univerzumu. Kad čovek nema ovo smrtno telo, njegove oči mogu da vide pod uvećanjem, na mikroskopskom nivou. Što je viši nečiji nivo, više će videti na mikroskopskom nivou.
Na sopstvenom nivou, Šakjamuni je izneo teoriju o tri hiljade svetova, što znači da u ovom Mlečnom putu ima još ljudi sa smrtnim telima kakva ima naša ljudska rasa. Takođe je pomenuo da u zrnu peska postoji tri hiljade svetova, što se uklapa u shvatanje današnje fizike. Ima či razlike u tome kako se elektroni okreću oko atomskog jezgra i Zemlje koja orbitira oko Sunca? Zato je Šakjamuni rekao da na mikro nivou zrno peska sadrži tri hiljade svetova. Baš kao univerzum sa životom i materijom unutar njega. Ako je ovo tačno, razmislite: ima li peska u tom svetu koji se nalazi u zrnu peska? Postoji li tri hiljade svetova u svakom zrnu peska u tim svetovima? I onda, ima li tri hiljade svetova u svakom zrnu peska unutar tog sveta unutar zrna peska? Ako se potraga nastavi ka unutrašnjosti, ona je beskrajna. Zato je Šakjamuni, na nivou Tatagate, ovo izrekao: „Toliko veliko da nema spoljašnjost, i toliko malo da nema unutrašnjost.” Toliko je ogroman da ni on nije uspeo da sagleda granice univerzuma, i istovremeno toliko mali da nije mogao da sagleda najmanju česticu materije.
Jedan čigong–majstor je rekao: „U jednoj pori postoji grad, po kom se kreću vozovi i automobili.” Zvuči prilično nezamislivo, ali mi smatramo da ova izjava nije nezamisliva ako je pojmimo i proučimo iz naučne perspektive. Kad sam pre neki dan govorio o otvaranju Trećeg oka, mnogi su se tokom otvaranja Trećeg oka našli u sledećoj situaciji: jurili su tunelom kroz sopstveno čelo, kao da ne mogu da dosegnu kraj. Svaki dan dok vežbaju, oni osećaju kako jure velikim putem, sa rekama i planinama duž obe strane puta. Dok jure, oni prolaze kroz gradove, gde vide puno ljudi, možda misleći da je to iluzija. U čemu je stvar? Ono što se vidi je prilično jasno i nije iluzija. Tvrdim da ako je ljudsko telo zaista toliko veliko na mikro nivou, onda ovo nije iluzija. Ako je ljudsko telo zaista mali univerzum, kako se u Tao–školi uvek smatralo, razdaljina od čela do epifize će biti veća od 108 hiljada lija . Slobodno juri prema van, ali to je prilično daleko.
Ako se tokom kultivacije veliko nebesko kolo u potpunosti otvori, ono praktikantu daje jednu natprirodnu moć. Koja je to natprirodna moć? Poznato vam je da veliko nebesko kolo nosi i nazive „nebesko kolo meridijana”, „kosmička rotacija” ili „huču rotacija “. Na veoma niskom nivou, cirkulacijom velikog nebeskog kola stvara se energetski tok, koji se postepeno sve više zgušnjava, transformišući se prema visokim nivoima, i postaje velik energetski pojas visoke gustine. Ovaj energetski pojas se okreće i okreće. Dok cirkuliše, Trećim okom na jako niskom nivou možemo ustanoviti da prouzrokuje to da unutar ljudskog tela, či menja pozicije: srčani či putuje ka crevima, jetreni či ide u stomak, itd. Na mikroskopskom nivou možemo videti da nosi nešto veoma veliko. Kad se ovaj energetski pojas prenese izvan tela, postaje natprirodna moć po imenu telekineza. Neko sa veoma moćnim gongom sposoban je da pomeri nešto veoma veliko, što se zove Velika telekineza. Neko sa slabim gongom može da pomeri nešto malo, što se zove Mala telekineza. Ovo su vrste telekineze i način njihovog nastanka.
Veliko nebesko kolo nastaje kad započne kultivacija, stoga donosi različita stanja i oblike gonga. Takođe dovodi do veoma posebnog stanja. Koje je to stanje? Mnogi su u drevnim knjigama poput Biografija besmrtnika, Tekstovi o danu, Tao Zang, ili Važna uputstva za kultivaciju tela. možda naišli na frazu „lebdenje usred bela dana”. Ovo znači da čovek može da levitira usred bela dana. Zapravo, reći ću vam da čovek može da levitira čim mu je veliko nebesko kolo otvoreno – to je tako jednostavno. Neki će pomisliti da ima puno ljudi kojima se veliko nebesko kolo otvorilo nakon puno godina kultivacije, a ja bih rekao da nije nezamislivo ako su desetine hiljada ljudi dostigli ovaj nivo, jer veliko nebesko kolo je, na kraju krajeva, tek početni korak u kultivaciji.
Kako to onda da niko nije video te ljude kako levitiraju, ili lete nebom? Stanje normalnog ljudskog društva ne sme se remetiti, niti se oblik normalnog ljudskog društva može po volji narušavati ili menjati. Kako se svakom može dopustiti da leti? Zar bi ovo bilo normalno ljudsko društvo? To je glavni razlog. Drugi deo je to što ljudska bića ne žive među svakodnevnim ljudima da bi bila ljudi, već da bi se vratila prvobitnom, pravom sebi. Stoga postoji pitanje sposobnosti poimanja. Kad bi neko video da tako puno ljudi zaista može da levitira, i on bi želeo da se kultiviše, pa pitanje poimanja ne bi postojalo. Zato, ako si zahvaljujući svojoj kultivaciji u stanju da levitiraš, to ne treba tek tako da pokazuješ drugima, niti da im demonstriraš, jer i oni treba da se kultivišu. Prema tome, kad ti se veliko nebesko kolo otvori, ako ti je zaključan čak i vrh prsta, nožni palac, ili bilo koji deo tela, ti nećeš moći da levitiraš.
Kad naše veliko nebesko kolo treba da se otvori, dešava se situacija da se čovek tokom sedeće meditacije naginje napred. Pošto se cirkulacija na leđima više otvorila, leđa se osećaju veoma lagano, dok je prednja strana tela teška. Neki se naginju nazad, osećajući da su im leđa teška, dok im je prednji deo tela lagan. Ako ti se celo telo dobro otvori, osećaćeš se kao da se uzdižeš, kao da lebdiš iznad zemlje. Kad zaista postaneš sposoban da levitiraš, to ti neće biti dopušteno – mada nije apsolutno pravilo. Onih kojima se razvijaju natprirodne moći obično ima na oba kraja: deca nemaju vezanosti, kao ni stariji ljudi, posebno starije žene – njima se lakše može desiti da razviju i sačuvaju ovu sposobnost. Muškarci, posebno mlađi, jednom kad steknu ovu sposobnost, teško se mogu uzdržati da je ne pokažu. Istovremeno bi se moglo desiti da je iskoriste kao sredstvo za takmičenje sa svakodnevnim ljudima. Zato nije dopušteno da postoji, pa se zaključava čim se tokom kultivacije razvije. Ako je jedan deo tela zaključan, ne može se levitirati. To ne znači da će ti biti apsolutno zabranjeno da uđeš u ovo stanje: možda će ti biti dopušteno da probaš, a možda i da zadržiš ovu moć.
Svuda gde držim predavanja, dešavaju se sledeće situacije: Kad sam predavao u Šandongu, bilo je tu praktikanata iz Pekinga i Jinana. Neko je pitao: „Učitelju, šta se to dešava sa mnom? Dok hodam, imam utisak da se odvajam od zemlje. Dok spavam kod kuće, osećam se kao da lebdim. Čak i pokrivač se diže kao balon.” Kad sam predavao u Guiđangu, bila je tu jedna praktikantkinja iz Guidžoua, starija žena. U svojoj sobi je imala dva kreveta, jedan naspram jednog zida, drugi naspram drugog. Kad je meditirala sedeći na krevetu, osećala je da levitira, a kad je otvorila oči, otkrila je da je odlebdela do drugog kreveta. Pomislila je da treba da se vrati na svoj krevet, i opet se vinula.
U Kingdaou je bio praktikant koji je sedeo meditirajući na kancelarijskom kauču, dok su svi bili na pauzi za ručak. Čim je seo, odjednom se uzdigao i odskočio do visine od metra i vratio se. Odskakao je i vraćao se nazad, ovo se ponavljalo, pa je čak prekrivač sa kauča odskočio na pod. Bio je pomalo uzbuđen i ponešto uplašen. Ovo kretanje gore–dole trajalo je tokom cele pauze. Na kraju je zazvonilo zvono za početak rada, a on je pomislio: „Ne smem dopustiti da drugi vide ovo – pitaće se šta se dešava. Moram brzo prestati.” I prestao je. Eto kako stariji ljudi mogu da se kontrolišu. Da se ovo desilo mladom čoveku, on bi na zvono pomislio: „Svi dođite da vidite - ja levitiram.” Ovo je situacija u kojoj je teško kontrolisati nagon za hvalisanjem: „Gledajte kako sam dobro vežbao – mogu da levitiram.” Jednom kad se pokaže, moć nestaje, i više se neće dopustiti da postoji na ovakav način. Puno je ovakvih slučajeva među praktikantima u raznim mestima.
Nama je potrebno da se od samog početka otvore svi energetski kanali. Do danas je osamdeset do devedeset posto praktikanata dostiglo stanje gde su im tela veoma lagana i lišena bolesti. Istovremeno, pomenuli smo da mi ne samo da vas dovodimo do stanja u kom vam je telo potpuno pročišćeno, već vam se mnogo toga postavlja u telo, da biste na mojim predavanjima mogli da razvijete gong. To je skoro kao da vas podižem i šaljem dalje. Dok vam na ovom času predajem Fa, menja se i vaš šinšing. Pošto izađu iz ove sale, mnogi će se osećati kao novi ljudi, a garantujem i da će vam se izmeniti pogled na svet. U buduće ćete znati kako da se vladate, i više nećete biti tako smušeni, kao pre. Garantujem da će biti ovako. Prema tome, vaš šinšing već sustiže ovo stanje.
Što se tiče otvaranja velikog nebeskog kola, iako vam nije dozvoljeno da levitirate, osetićete da su vam tela lagana, kao da gazite po vazduhu. Ranije ste se zamarali posle nekoliko koraka, ali sada je lako koliko god daleko da idete. Dok vozite bicikl, kao da vas neko gura, i više se ne umarate penjući se uz stepenice – bez obzira na broj spratova. Garantujem da je ovako. Oni koji se sami kultivišu čitajući ovu knjigu, na isti način mogu da dostignu ovo očekivano stanje. Ja ne govorim ono što ne želim da kažem, ali ono što izgovorim mora biti istina – takav sam. Posebno pod ovim okolnostima, ako učeći vas Fa ne kažem istinu, ako iznosim neprihvatljive izjave, ili ako olako izričem stvari koje ne mogu da potkrepim, znači da predajem zao Fa. Nije mi lako da iznesem ovo. Sav univerzum posmatra i skrenuti je nedopustivo.
Tipičan čovek misli da je dovoljno imati ovo veliko nebesko kolo. Zapravo, to nije dovoljno. Da bi se što pre zamenilo telo i potpuno transformisalo u visoko–energetsku materiju, neophodno je još jedno nebesko kolo, koje pokreće sve energetske kanale u telu. Ono se zove „nebesko kolo maoju “, a za njega verovatno zna jako malo ljudi. Termin se povremeno pominje u knjigama, ali niko ga još nije objasnio, niti pričao o njemu. O njemu se raspravlja samo u teoriji, jer predstavlja tajnu nad tajnama. Ovde ćemo vam je razotkriti. Počinje iz baihui tačke (ili takođe iz huijin tačke), izlazi napolje i kreće se graničnom linijom između jina i janga. Zatim prelazi od uha do ramena, ide duž svakog od prstiju do strane tela, ide sa tabana uz unutrašnju stranu jednog bedra, niz unutrašnju stranu drugog bedra, preko drugog tabana do druge strane tela. Ponovo se kreće duž svakog od prstiju i dospeva do vrha glave, zatvarajući pun krug. Ovo je nebesko kolo maoju. Drugi o njemu mogu pisati knjige, a ja sam to sažeo u par reči. Ja mislim da ovo ne treba smatrati nebeskom tajnom, dok drugi smatraju to izuzetno dragocenim, pa nisu spremni da o govore o tome, osim kad uče svoje učenike. Iako sam vam ovo otkrio, niko sopstvenom voljom ne treba da ga navodi ili kontroliše tokom kultivacije. Onaj ko to čini, nije praktikant Falun Dafe. Prava kultivacija prema visokim nivoima odvija se u odsustvu namere, bez ikakvih misaonih aktivnosti. Sve vam je postavljeno u telo, spremno za upotrebu. Interni mehanizmi, koji vas kultivišu, formiraju se automatski; kad dođe vreme, oni se sami od sebe okreću. Jednog dana, tokom vežbi, glava ti se može zaljuljati s jedne na drugu stranu - ako se zaljulja na jednu stranu, znači da se kolo okreće u tom smeru; ako se zaljulja na drugu stranu, znači da se okreće u tom smeru. Okreće se u oba smera.
Kad se veliko ili malo nebesko kolo otvori, za vreme meditacije, glava se klima, što je znak da prolazi energija. Isto je sa našom vežbom Nebesko kolo faluna – mi ga upravo ovako vežbamo. Zapravo, ono se samo od sebe okreće i kad ne izvodimo vežbu. Ono se konstantno okreće, a vežbanje ojačava mehanizme. Nismo li rekli da Fa kultiviše praktikante? Ustanovićeš da tvoje nebesko kolo uvek kruži; čak i kad ne vežbaš, ovaj sloj energetskih mehanizama postavljenih izvan tvog tela, to jest sloj velikih spoljnih kanala, vežba tvoje telo – sve je potpuno automatski. Ono se okreće i u suprotnom smeru. Kruženje se odvija u oba smera, konstantno ti otvarajući energetske kanale.
Znači, šta je cilj otvaranja nebeskog kola? Otvaranje nebeskog kola nije samo po sebi cilj vežbanja. Čak i ako ti je nebesko kolo otvoreno, ja bih rekao da to i dalje nije ništa. Ako se kultivacija nastavi dalje, pomoću metoda nebeskog kola cilja se na otvaranje stotina energetskih kanala preko jednog energetskog kanala, da bi se na taj otvorili svi energetski kanali u telu. Mi smo ovo već počeli da radimo. Sa daljom vežbom, neki praktikanti će možda ustanoviti da kroz cirkulaciju velikog nebeskog kola kanali postaju debeli kao prst, i prilično prostrani iznutra. Pošto je i energija postala veoma moćna, energetski tok će postati veoma širok i sjajan pošto se oformi. Ovo, ipak, i dalje nije ništa. Dokle treba da se kultivišemo? Stotine energetskih kanala moraju postajati sve širi i širi, a energija sve snažnija i sjajnija. Na kraju će se hiljade energetskih kanala spojiti, da bi se dostiglo stanje kad telo više nema energetskih kanala i akupunkturnih tačaka; oni se spajaju da bi postali jedno s telom. To je krajnji cilj otvaranja energetskih kanala: cilj je da se telo u potpunosti transformiše u visoko–energetsku materiju.
U ovoj fazi, telo je u osnovi već transformisano u visoko–energetsku materiju. Drugim rečima, praktikant je dostigao najvišu ravan kultivacije Fa–unutar–trostrukog–sveta. Smrtno ljudsko telo je odgajeno do krajnje tačke. Tada će praktikant iskusiti drugu situaciju. Koju situaciju? Gong koji je razvio je veoma bogat. Tokom kultivacije Fa–unutar–trostrukog–sveta, razvile su se sve ljudske natprirodne moći (potencijalne sposobnosti), međutim, za vreme kultivacije među svakodnevnim ljudima, one su bile zaključane. Osim toga, njegov stub gonga je porastao jako visoko, i sve vrste gonga su ojačane tim moćnim gongom, postajući veoma snažne. Ipak mogu da funkcionišu samo u ovoj našoj dimenziji, i ne mogu da deluju na bilo šta u drugim dimenzijama, jer predstavljaju natprirodne sposobnosti razvijene iz naših smrtnih ljudskih tela. Bez obzira, one su tada vrlo zamašne. U različitim dimenzijama i u različitim oblicima postojanja tela u različitim dimenzijama desile su se značajne promene. Stvari koje takvo telo nosi u svakoj dimenziji su prilično zamašne, i izgledaju zastrašujuće. Neki ljudi imaju oči posvuda na telu, i čak im sve pore postaju oči. Očiju će biti unutar celokupnog dimenzionog polja ove osobe. Pošto je ovo gong Buda–škole, neki ljudi će svuda po telu nositi likove Bodisatve ili Bude. Svi oblici gonga dostigli su vrlo velik stepen i pojavljuju se mnogi živi entiteti.
Tada se dešava situacija pod nazivom „tri cveta iznad glave”. I to je vrlo očigledno, upadljivo stanje, koje se može sagledati čak i Trećim okom na niskom nivou. Praktikant iznad glave ima tri cveta. Jedan je lotosov cvet, ali nije lotosov cvet u našoj fizičkoj dimenziji. I druga dva cveta su iz druge dimenzije, a lepota im je izuzetna. Ova tri cveta kruže iznad glave u pravcu kazaljke ili suprotnom, i pri tom svaki rotira za sebe. Svaki cvet ima debelu stabljiku, debljine prečnika cveta. Ove tri krupne stabljike visinom dosežu do neba, ali ne predstavljaju stub gonga – one su naprosto ovog oblika i vanserijske lepote. Ako budeš mogao da ih vidiš, i sam ćeš biti zapanjen. Kad kultivacija stigne do ove faze, telo je belo i čisto, a koža glatka i nežna. Ovo je trenutak kad je praktikant stigao do najvišeg nivoa kultivacije Fa–unutar–trostrukog–sveta, što ipak nije završetak. Kultivacija se mora nastaviti, i mora se dalje napredovati.
Dalje napredujući, ulazi se u prelazni nivo između Fa–unutar–trostrukog–sveta i Fa–izvan–trostrukog–sveta, koji se naziva stanje Čisto–belog tela (poznatog i pod nazivom kristalno belo telo). Kad je kultivacija fizičkog tela dostigla najviši oblik u Fa–unutar–trostrukog–sveta, to znači da je smrtno ljudsko telo transformisano u najviši oblik. Onda kad je celokupno telo zaista u ovom obliku, ono je svo sastavljeno od visoko–energetske materije. Zašto se zove Čisto–belo telo? Jer je ovakvo telo već dostiglo apsolutnu čistoću najvišeg stepena. Kad se gleda Trećim okom, celo telo je providno poput providnog stakla, i unutar njega nema ničega. Takvo je njegovo stanje. Prosto rečeno, ovakvo telo već predstavlja Buda-telo. Pošto je sastavljeno od visoko–energetske materije, ono se razlikuje od naših fizičkih tela. U ovom času sve natprirodne moći i natprirodne veštine bivaju odbačene; one se smeštaju u veoma duboku dimenziju, jer su beskorisne i više nemaju nikakvu funkciju. Kad jednog dana uspeš u kultivaciji, one će ti poslužiti kad poželiš da pogledaš unazad, na svoj put kultivacije – tada ćeš ih izvaditi i pregledati. Znači, u ovoj fazi će ti ostati samo dve stvari: ostaje stub gonga, a odgajeno Besmrtno dete je veoma poraslo. Ipak, oba postoje u dubokoj dimenziji koju osoba sa Trećim okom na prosečnom nivou nije u stanju da vidi. Sve što se vidi je da je telo ove osobe providno.
Pošto stanje Čisto–belog tela predstavlja samo prelazni nivo, daljom kultivacijom praktikant zaista započinje kultivaciju Fa–izvan–trostrukog–sveta, poznatu i kao kultivacija Buda–tela. Celo telo je sačinjeno od gonga, a šinšing je do ovog časa postao stabilan. Kultivacija se započinje ispočetka, a natprirodne moći se ponovo razvijaju, s tim što ih više ne treba nazivati natprirodnim moćima. Treba ih zvati „božanskim moćima Buda Fa”, pošto njihova bezgranična moć ima dejstvo u svakoj dimenziji. Kad budeš nastavio dalju kultivaciju, sam ćeš znati kako da kultivišeš stvari na višim nivoima, kao što ćeš znati oblike koje ima kultivacija na višim nivoima.
Vezanost ushićenjem
Sada ćemo govoriti o temi koja se tiče vezanosti ushićenjem. Mnogi ljudi vrlo dugo vežbaju čigong. Ima i onih koji nikad nisu vežbali, ali koji su celog života tragali za istinom, pokušavajući da dokuče pravi smisao ljudskog života. Kad nauče našu Falun Dafu, ovakvi odjednom nalaze odgovore na mnoga životna pitanja na koja ranije nisu imali odgovora. Dok se uzdižu, oni postaju jako uzbuđeni – to je sigurno. Znam da pravi praktikant shvatati značaj Fa i da će umeti da ga ceni. Ipak se javlja sledeći problem: usled uzbuđenja, kod njega se razvija nepotrebna ushićenost. Ovo ga može navesti da se ponaša nenormalno u interakciji sa drugim ljudima u svakodnevnoj ljudskoj zajednici, ili naprosto kad se nađe u sredini svakodnevne ljudske zajednice. Rekao bih da je ovo neprihvatljivo.
Većina polaznika naše škole izvodi kultivaciju u svakodnevnoj ljudskoj zajednici, pa ne treba da se udaljavate od svakodnevne ljudske zajednice, i treba da se kultivišete pri čistoj svesti. Odnosi sa ljudima treba da ostanu normalni. Naravno, nivo vašeg šinšinga je veoma visok, a srce čestito. Vi unapređujete svoj šinšing i svoj nivo; vi ne činite loše stvari, već isključivo dobre – tako treba da bude. Ipak se neki ljudi ponašaju kao da su mentalno poremećeni, izgleda kao da im je dosta ovog svetovnog okruženja. Oni govore stvari koje drugi ne mogu da shvate. Drugi će reći: „Kako neko ko uči Falun Dafu može da postane ovakav? Izgleda da ima mentalni problem?” Zapravo, nije tako; on je naprosto previše uzbuđen i ponaša se iracionalno, kao da je izgubio zdrav razum. Razmislite, ovakvo vaše ponašanje takođe nije u redu, jer ste otišli u drugu krajnost – pa i to predstavlja vezanost. Treba da je se oslobodite, i treba da se kultivišete živeći normalno, kao svi ostali među svakodnevnim ljudima. Ako vas među svakodnevnim ljudima smatraju poremećenim, oni s vama neće hteti da imaju posla, i izbegavaće vas. Niko vam neće pružiti priliku da popravite svoj šinšing, niti će vas tretirati kao normalnu osobu – a ja bih rekao da to nije u redu! Zato svi treba da obratite pažnju na ovo pitanje i da se ponašate kako valja.
Naš sistem kultivacije nije od onih koji čine čoveka odsutnim, u transu, ili zanesenim – naša škola zahteva kultivaciju pri čistoj svesti. Neki uvek kažu: „Učitelju, kad sklopim oči, telo mi se ljulja.” Ja bih rekao da ovako ne mora biti. Već ste razvili naviku da napuštate svoju glavnu svest. Kad zažmurite, vi ostavljate svoju glavnu svest da se odmara, i ona nestaje. Već ste razvili ovu naviku. Dok sedite ovde, zašto vam se telo ne ljulja? Ako se zadržite u stanju u kom ste očiju otvorenih, pa zažmurite, hoće li vam se telo ljuljati? Apsolutno neće. Misleći da čigong treba vežbati na ovaj način, vi ste oformili ovakav koncept. Kad sklopite oči nestajete, ne znajući gde se nalazite. Rekli smo da vaša glavna svest mora biti pri sebi, jer ovaj sistem kultivacije kultiviše vas same – treba da napredujete svesni. I mi imamo vežbu meditacije. Kako vežbamo meditaciju? Od svakog zahtevamo, bez obzira koliko duboko meditira, da bude svestan činjenice da izvodi vežbu – apsolutno vam je zabranjeno da budete u stanju transa u kom ničeg niste svesni. Koje će, onda, konkretno stanje nastati? Sedeći, osećate se divno i veoma prijatno, kao da sedite unutar ljuske jajeta; svesni ste sebe koji vežba vežbu, ali osećate da ne možete da pomerite nijedan deo tela – to je ono što treba da se desi u našoj vežbi. Postoji i stanje u kom praktikant posle nekog vremena prestaje da oseća noge i ne može da se seti gde su nestale; telo je takođe nestalo, ruke su nestale, šake su nestale – samo glava ostaje. U nastavku vežbe, praktikant otkriva da mu je i glava nestala, a da samo um ostaje – slaba misao da je vežba u toku. Dovoljno je ako možemo da dostignemo ovakvo stanje. Zašto je ono potrebno? Kad se vežba u ovom stanju, telo se u potpunosti transformiše i nalazi se u optimalnom stanju. Zato od vas tražimo da dostignete ovo stanje mirnoće. Međutim, ne smete zaspati niti se obeznaniti, jer tada će možda neko drugi vežbati umesto vas, primajući sve dobre stvari.
Svi naši praktikanti treba da se potrude da se među svakodnevnim ljudima nikad ne ponašaju nenormalno. Ako među svakodnevnim ljudima budete igrali lošu ulogu, drugi će reći: „Zašto se svi koji uče Falun Dafu ovako ponašaju?” Ovo se svodi na narušavanje ugleda Falun Dafe, pa stoga obratite posebnu pažnju. Gledajte da tokom kultivacije ni po drugim pitanjima ne razvijate vezanost ushićenjem – tu vezanost bi lako mogli iskoristiti demoni.
Kultivacija govora
U prošlosti su religije zahtevale i kultivaciju govora. Međutim, kultivacija govora na kakvu se mislilo u religijama odnosila se uglavnom na profesionalne praktikante–sveštenike i taoiste koji nikad ne progovaraju. Kao profesionalni praktikanti, njihova namera je bila da u najvećoj meri napuste ljudske vezanosti. Oni su verovali da čim se misli, nastaje karma. Religije su karmu delile na dobru karmu i grešnu karmu. Bez obzira da li je karma dobra ili grešna, bilo u pristupu praznini Buda–škole, ili učenju ništavila Tao–škole, nju ne bi trebalo proizvoditi. Zato su oni tvrdili da ništa ne treba činiti, budući da ne vidiš karmičke odnose među stvarima, to jest da li su te stvari dobre ili loše, i koji su karmički odnosi. Običan praktikant, koji nije dostigao visok nivo, ne može da vidi te stvari, pa se boji da nešto što se naizgled čini dobro, ne ispadne loše kad se uradi. Zato mu je najbolje da upražnjava ne-činjenje i da ništa ne radi, kako bi izbegao da proizvede karmu – jer kad se karma proizvede, ona se mora eliminisati kroz muke. Na primer, našim praktikantima je već predodređeno kada i u kojoj će se fazi prosvetliti. Ako se usput dodaju nešto što nije neophodno, to će izazvati poteškoće u celokupnoj kultivaciji. Zato se upražnjava ne-činjenje.
Kultivaciju govora, koju nameće Buda–škola, znači da sve što se govori diktira način na koji se razmišlja. U skladu s tim, razmišljanje predstavlja nameru. Kad ljudski um generiše misao, ili ako navodi da se nešto iskaže ili učini, ili kad upravlja ljudskim čulima tj. udovima, to bi samo po sebi moglo predstavljati jednu vrstu vezanosti svakodnevnih ljudi. Na primer, među ljudima nastaju konflikti na temu „ti si dobar, ali on nije” ili „ti se dobro kultivišeš, a on ne” – to su konflikti već sami po sebi. Čak i u svakodnevnim scenarijima, poput „želim da uradim ovo ili ono”, ili „ovo treba uraditi ovako ili onako” – čak i tu ćeš možda nenamerno povrediti nekoga. Pošto su sukobi između ljudi veoma složeni, ljudi nenamerno proizvode karmu. Budući da je tako, kultivatori drže usta zatvorena i usta i ne progovaraju ni reč. U prošlosti su religije veoma ozbiljno uzimale kultivaciju govora, pa su ovo i propovedale.
Većina naših Falun Dafa praktikanata (to jest, izuzimajući profesionalne praktikante) upražnjavaju kultivaciju među svakodnevnim ljudima. Zato ne mogu da izbegnu da vode normalan život u normalnom ljudskom društvu i budu u interakciji sa istim. Svako ima posao i mora ga dobro obavljati. Nekim ljudima je posao da govore – pa zar je to konflikt? Nije konflikt. Zašto nije konflikt? Kultivacija govora na koju mislimo, veoma se razlikuje od one koja postoji kod drugih – usled razlika u načinima kultivacije, drugačiji su i zahtevi. Svi mi treba da govorimo u skladu sa praktikantskim šinšingom, ne proizvodeći konflikte i ne pričajući što ne treba. Da bi procenili treba li izgovoriti određene stvari, kao praktikanti, mi sebe treba da merimo standardom Fa. Ono što treba da se kaže neće predstavljati problem sve dok je u skladu sa praktikantskim šinšing standardom Fa. Pored toga, mi moramo pričati o Fa i širiti ga, pa nam je nemoguće da ćutimo. Kultivacija govora kojoj mi podučavamo odnosi se na stvari koje uključuju ugled i ličnu korist, koje se ne možemo odreći među svakodnevnim ljudima; na ono što nema nikakve veze sa konkretnim radom praktikanata u društvu; na besmisleno ogovaranje među praktikantima iste škole; na vezanosti koje navode na hvalisanje, širenje tračeva i glasina, i diskusije o nekim društvenim pitanjima koje uzbuđuju praktikanta. Smatram da su sve ovo vezanosti svakodnevnih ljudi. Mislim da u ovim segmentima treba da pazimo šta govorimo – to je kultivacija govora na koju ovde mislimo. Sveštenici su nekad ove stvari uzimali jako ozbiljno, jer se karma stvara čim se nešto pomisli. Zato su oni kultivisali „telo, govor i um”. Kultivacija tela o kojoj su govorili podrazumevala je da se ne smeju činiti rđava dela. Kultivacija govora je podrazumevala da ne treba progovarati. Kultivacija uma je podrazumevala da ne treba ni razmišljati. U profesionalnoj kultivaciji u hramovima, nekad su postojali striktni zahtevi prema ovim stvarima. Mi treba da se ponašamo u skladu sa standardom za praktikantski šinšing. Dovoljno je ako se kontrolišemo po pitanju šta ćemo izreći, a šta ćemo prećutati.